Izaberite stranicu

PROJEKAT

Prema Informacionom sistemu za biodiverzitet Evrope, flora Evrope obuhvata 20-25.000 vrsta a područja s najvećim bogatstvom biljnog sveta nalaze se u mediteranskom regionu. Edukacija o važnosti biljnog biodiverziteta za očuvanje prirodnih ekosistema i borbu protiv klimatskih promena ključna je za postizanje ciljeva strategije očuvanja biodiverziteta EU. Trenutno se suočavamo s globalnim gubitkom biodiverziteta, što je takođe slučaj i za partnere uključene u LEAF projekat koji su poznati po bogatstvu biljnog biodiverziteta. Međunarodna unija za očuvanje prirode, na osnovu svoje Crvene liste vrsta, izveštava da je procenat ugroženih vrsta vaskularnih biljaka 12% u Grčkoj, 10% u Italiji, 6% u Francuskoj.

U ITALIJI, glavni problem koji ozbiljno ugrožava raznovrsnost flore i faune je introdukcija vrsta iz drugih zemalja. Slično tome, GRČKI bogat biljni biodiverzitet ugrožavaju invazivne vrste stranih biljaka koje su unesene namerno ili slučajno, kao i zagađenje.

U FRANCUSKOJ, gubitak staništa, fragmentacija i degradacija predstavljaju najznačajnije pretnje na evropskom nivou koje se dešavaju vrstama.

RUMUNSKI biodiverzitet suočava se s mnogim rizicima na severoistoku zbog zagađenja, ribolova i lova. Postoji slaba svest o upravljanju otpadom, a ljudski otpad završava na obalama reka i u šumama, ugrožavajući mnoge vrste.

U SRBIJIse procenjuje da je oko 60% endemičnih biljnih vrsta ugroženo iz različitih razloga. Pad biodiverziteta direktno se pripisuje značajnom gubitku prirodnog staništa usled širenja poljoprivrede (posebno na Panonskim ravnicama) i isušivanja močvarnih područja.

Gubitak biodiverziteta u HRVATSKOJ uglavnom je uzrokovan gubitkom i fragmentacijom staništa zbog ljudskih aktivnosti, kao što su poljoprivredna delatnost i razvoj infrastrukture i prirodnim procesima sukcesije, posebno na napuštenim poljoprivrednim zemljištima.

Iz ovih podataka stiče se zaključak da je neophodan dodatni monitoring vrsta i prikupljanje dodatnih podataka, kako bi se upoznali sa samim karakteristikama vrste i omogućili njenu prezervaciju. Praćenje ugroženih vrsta, osim što doprinosi naučnim saznanjima, takođe ima uticaj na ciljne grupe projekta, u smislu razumevanja ozbiljnosti i posledica gubitka biodiverziteta.

Iako školski nastavni plan i program obuhvata učenje o biodiverzitetu na časovima geografije i drugih prirodnih nauka, učenje o životnoj sredini nije zasebni školski predmet, već je ponekad izborni predmet i na nastavnicima je da odluče šta će predavati. Stoga je potrebno povezati naučne koncepte sa temama u vezi očuvanja životne sredine, a kontinuirani profesionalni razvoj nastavnika na ovim poljima, ključan je podizanje svesti o važnosti čiste i zdrave životne sredine.

Projekat ima za cilj:

 

  • Kreiranje nove metodologije učenja koja će imati za cilj veće zalaganje učenika srednjih škola u lokalnoj zajednici, aktivnostima koje će biti usmerene na praćenje i zaštitu lokalnog biljnog biodiverziteta.
  • Obučavanje nastavnika, školskog osoblja i zainteresovanih strana za implementaciju nove metodologije učenja koja ima za cilj uključivanje u lokalnu zajednicu, sve u cilju praćenja biljnog biodiverziteta.
  • Povećati procenat biljnih staništa u Evropi koja se redovno prate.
  • Promocija novog modela građansko – naučne inicijative posvećene biljnom biodiverzitetu, sprovedene od strane škola.
  • Unapređenje kvaliteta učenja u području nauke, tehnologije, inženjeringa i matematike (STEM) za učenike srednjih škola kroz inovativne, projektno zasnovane metode.
  • Povezivanje nastavnog plana i ciljeva učenja učenika s stvarnim potrebama zajednice, prevazilazeći tako stari pasivni metod učenja gde učenici samo primaju informacije od nastavnika, bez povratnih informacija ili praktične primene.
  • Povećanje angažovanosti i učešća učenika u projektnim aktivnostima.
  • Promovisanje aktivnosti unutar lokalne zajednice koje imaju za cilj zaštitu životne sredine, socijalnu inkluziju i uspostavljanje dugoročne strukturirane saradnje između škola i lokalnih zainteresovanih strana.

 

Kroz ostvarivanje glavnih ciljeva projekta, LEAF će takođe:

 

  1. Podržati razvoj kompetencija održivosti u skladu sa Evropskim okvirom za kompetencije održivosti (GreenComp). To će učiniti kroz inovativan i multidisciplinaran pristup nastavi koji promoviše angažovanje u lokalnoj zajednici i iskustveno učenje.
  2. Podizati svest o važnosti biodiverziteta i potrebi zaštite prirode, promovišući važnost građansko-naučne inicijative za praćenje biljnog biodiverziteta. Kroz obrazovanje, projekat ima za cilj da nastavnike i učenike učini nosiocima promena.
  3. Pružiti nastavnicima jedinstvenu priliku za stalni profesionalni razvoj kako bi unapredili svoje veštine u korišćenju inovativnih i multidisciplinarnih metoda nastave.

DIREKTNA CILJNA GRUPA „LEAF“ projekta su nastavnici srednjih škola, kao i svi oni koji se bave biodiverzitetom i proučavanjem životne sredine. a koji će imati koristi od nove i inovativne mogućnosti stalnog profesionalnog razvoja. Uloga nastavnika se širi i postaje zahtevnija, jer se od njih očekuje da koriste raznovrsne metode, alate i pristupe, prilagode ih potrebama studenata. Takođe, ukazuje se potreba za sticanjem kompetencija i veština potrebnih za stvaranje pozitivnog okruženja u učionici i saradnju s drugim zainteresovanim stranama unutar i izvan škole kako bi pružili pravovremenu podršku učenicima.

Glavna NEPOSREDNA CILJNA GRUPA su studenti.. Srednje obrazovanje se posmatra kao veoma osetljiva faza u njihovom procesu odrastanja, prelazeći iz tinejdžerske u odraslu dob. Programi usluga olakšavaju ovu tranziciju stvaranjem međuljudskih veština, sposobnosti rešavanja problema, inicijative i aktivnog građanstva, etičkog razmišljanja, te razumevanja društvenih i političkih pitanja. Osim toga, podstiču sticanje veština celoživotnog učenja, odnosno motivaciju i samoregulaciju za učenje.

ZAINTERESOVANE STRANE

OSOBLJE ŠKOLE: Izloženošću praktičnim projektima o održivosti u školi i okolini, osoblje škole će biti informisano o inicijativama škole u vezi sa ekološkom održivošću i pozvano da učestvuje, u okviru celokupnog pristupa škole održivosti u kojem su uključeni svi zaposleni u školi.

RODITELJI: Porodice učenika biće obaveštene o važnosti zaštite životne sredine putem svakodnevnog ponašanja.

LOKALNA ZAJEDNICA: Učenje kroz zalaganje u zajednici će podrazumevati dopiranje do civilnog društva, javnih uprava, industrijskoog i neprofitnog sektora. Ovo će poboljšati i ojačati odnos škola sa zajednicom, doprinoseći tome da škole postanu „organizacije otvorenog učenja“.

LEAF ima za cilj upotrebu metodologija – „učenje kroz zalaganje u zajednici“ i „građanska nauka“ i njihovom primenom u srednjim školama, s namerom da uključi učenike u praćenje lokalne biljnog biodiverziteta. Učenje kroz zalaganje u zajednici podrazumeva stvaranje veze između učeničkih ciljeva učenja i stvarnih potreba zajednice, doslovno iznoseći učenje iz učionica i prenoseći ga u stvarni život.

Učenje kroz službu se razlikuje od volonterskih aktivnosti zajednice jer nije sporadično ili dobrovoljno, već sistematsko i uključeno u školski nastavni plan, razvijeno u bliskom i dugoročnom odnosu sa zainteresovanim stranama u zajednici.

Da bi se suočili s kompleksnim problemima održivosti, uključujući očuvanje biodiverziteta, održivost treba da se integriše u obrazovanje unutar i izvan učionice kako bi se obrazovali učenici kao katalizatori promena, spremni da pokrenu inicijative u korist društva i preuzmu odgovornost prema planeti.

Da bi se to pravilno postiglo, obuka nastavnika je od suštinskog značaja, stoga su nastavnici srednjih škola odabrani kao glavna ciljna grupa projekta. Kontakt s prirodom generiše različite pozitivne koristi za učenje i zdravlje.

Howard Gardner identifikovao je devet višestrukih inteligencija, uključujući „prirodnu inteligenciju“.. Osobe sa ovom vrstom inteligencije najbolje uče kada su uključeni u iskustva, prikupljanje ili analizu nečega u prirodi ili tesno povezani sa prirodom, te stoga više uče boravkom u spoljašnjoj sredini.. Osim toga, postoji niz fizičkih i zdravstvenih koristi od boravka u prirodi, uključujući smanjenje efekata gojaznosti kod dece, poboljšanje mentalnog zdravlja i emocionalnog blagostanja.

Stoga će projekt nastavnicima pružiti inovativnu metodologiju za obradu teme biodiverziteta, što može generisati koristi za učenike kako u pogledu učenja, tako i u pogledu blagostanja.

Osim toga, kao što su pokazali globalni pokreti „Fridays for Future“ i druge mladalačke grupe koje su prethodne 3 godine preduzele akcije, pitanja koja se odnose na zaštitu životne sredine i borbu protiv klimatskih promena velika su briga mlađih generacija, koje žele imati instrumente za preduzimanje konkretnih akcija. Uticajem na učenike, projekt će takođe dosegnuti i njihove porodice, koje mogu biti obaveštene o važnosti građanske nauke i potrebi zaštite biodiverziteta.

Ovaj projekat je sufinansiran uz podršku Evropske komisije. Ova publikacija odražava samo stavove autora i Komisija se ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu upotrebu informacija sadržanih u njoj.

Project N°:2022-1-RO01-KA220-SCH-000086884

Pratite nas

Developed by IGNIS