[et_pb_section fb_built=“1″ _builder_version=“4.21.0″ _module_preset=“default“ background_color=“#EFE8D7″ global_colors_info=“{}“][et_pb_row _builder_version=“4.20.4″ _module_preset=“default“ global_colors_info=“{}“][et_pb_column type=“4_4″ _builder_version=“4.20.4″ _module_preset=“default“ global_colors_info=“{}“][et_pb_image src=“https:\/\/leafbiodiversity.eu\/wp-content\/uploads\/2023\/04\/LEAF-project-logo.png“ title_text=“LEAF project logo“ align=“center“ _builder_version=“4.20.4″ _module_preset=“default“ global_colors_info=“{}“][\/et_pb_image][et_pb_text _builder_version=“4.20.4″ _module_preset=“default“ global_colors_info=“{}“]<\/p>\n
[\/et_pb_text][et_pb_tabs _builder_version=“4.21.0″ _module_preset=“default“ global_colors_info=“{}“][et_pb_tab title=“POZADINA“ _builder_version=“4.21.0″ _module_preset=“default“ global_colors_info=“{}“]<\/p>\n
Prema Informacionom sistemu za biodiverzitet Evrope, flora Evrope<\/span> obuhvata 20-25.000 vrsta<\/b> a podru\u010dja s najve\u0107im bogatstvom biljnog sveta nalaze se u mediteranskom regionu. Edukacija o va\u017enosti biljnog biodiverziteta za o\u010duvanje prirodnih ekosistema i borbu protiv klimatskih promena klju\u010dna je za postizanje ciljeva strategije o\u010duvanja biodiverziteta EU. Trenutno se suo\u010davamo s <\/span>globalnim gubitkom biodiverziteta<\/b>, \u0161to je tako\u0111e slu\u010daj i za partnere uklju\u010dene u LEAF projekat koji su poznati po bogatstvu biljnog biodiverziteta. Me\u0111unarodna unija za o\u010duvanje prirode, na osnovu svoje Crvene liste vrsta, izve\u0161tava da je procenat ugro\u017eenih vrsta vaskularnih biljaka <\/span>12%<\/b> u Gr\u010dkoj,<\/span> 10%<\/b> u Italiji,<\/span> 6%<\/b> u Francuskoj.<\/span> <\/p>\n U<\/span> ITALIJI<\/span><\/i>, glavni problem koji ozbiljno ugro\u017eava raznovrsnost flore i faune je introdukcija vrsta iz drugih zemalja. Sli\u010dno tome, <\/span>GR\u010cKI<\/span><\/i> bogat biljni biodiverzitet ugro\u017eavaju invazivne vrste stranih biljaka koje su unesene namerno ili slu\u010dajno, kao i zaga\u0111enje.<\/span> <\/p>\n U<\/span> FRANCUSKOJ<\/span><\/i>, gubitak stani\u0161ta, fragmentacija i degradacija predstavljaju najzna\u010dajnije pretnje na evropskom nivou koje se de\u0161avaju vrstama.<\/span> <\/p>\n RUMUNSKI<\/span><\/i> biodiverzitet suo\u010dava se s mnogim rizicima na severoistoku zbog zaga\u0111enja, ribolova i lova. Postoji slaba svest o upravljanju otpadom, a ljudski otpad zavr\u0161ava na obalama reka i u \u0161umama, ugro\u017eavaju\u0107i mnoge vrste. <\/span><\/p>\n U<\/span> SRBIJI<\/span><\/i>se procenjuje da je oko 60% endemi\u010dnih biljnih vrsta ugro\u017eeno iz razli\u010ditih razloga. Pad biodiverziteta direktno se pripisuje zna\u010dajnom gubitku prirodnog stani\u0161ta usled \u0161irenja poljoprivrede (posebno na Panonskim ravnicama) i isu\u0161ivanja mo\u010dvarnih podru\u010dja. <\/span><\/p>\n Gubitak biodiverziteta u<\/span> HRVATSKOJ<\/span><\/i> uglavnom je uzrokovan gubitkom i fragmentacijom stani\u0161ta zbog ljudskih aktivnosti, kao \u0161to su poljoprivredna delatnost i razvoj infrastrukture i prirodnim procesima sukcesije, posebno na napu\u0161tenim poljoprivrednim zemlji\u0161tima.<\/span> <\/p>\n Iz ovih podataka sti\u010de se zaklju\u010dak<\/span> da je neophodan dodatni monitoring vrsta i prikupljanje dodatnih podataka,<\/b> kako bi se upoznali sa samim karakteristikama vrste i omogu\u0107ili njenu prezervaciju. Pra\u0107enje ugro\u017eenih vrsta, osim \u0161to doprinosi nau\u010dnim saznanjima, tako\u0111e ima uticaj na ciljne grupe projekta, u smislu razumevanja ozbiljnosti i posledica gubitka biodiverziteta. <\/span><\/p>\n Iako \u0161kolski nastavni plan i program obuhvata u\u010denje o biodiverzitetu na \u010dasovima geografije i drugih prirodnih nauka,<\/span> u\u010denje o \u017eivotnoj sredini<\/b> nije zasebni \u0161kolski predmet, ve\u0107 je ponekad izborni predmet i na nastavnicima je da odlu\u010de \u0161ta \u0107e predavati. Stoga je potrebno povezati nau\u010dne koncepte sa temama <\/span>u vezi o\u010duvanja \u017eivotne sredine,<\/b> a<\/span> kontinuirani profesionalni razvoj nastavnika<\/b> na ovim poljima, klju\u010dan je podizanje svesti o va\u017enosti \u010diste i zdrave \u017eivotne sredine.<\/span><\/p>\n [\/et_pb_tab][et_pb_tab title=“CILJEVI PROJEKTA“ _builder_version=“4.21.0″ _module_preset=“default“ global_colors_info=“{}“]<\/p>\n Projekat<\/span> ima za<\/span> cilj:<\/b> <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Kroz ostvarivanje glavnih ciljeva projekta, LEAF \u0107e tako\u0111e:<\/span><\/i><\/p>\n <\/p>\n [\/et_pb_tab][et_pb_tab title=“CILJNE GRUPE“ _builder_version=“4.21.0″ _module_preset=“default“ global_colors_info=“{}“]<\/p>\n DIREKTNA<\/span> CILJNA GRUPA<\/span><\/i> „LEAF“ projekta su<\/span> nastavnici srednjih \u0161kola,<\/b> kao i svi oni koji se bave biodiverzitetom i prou\u010davanjem \u017eivotne sredine. a koji \u0107e imati koristi od nove i inovativne mogu\u0107nosti stalnog profesionalnog razvoja. Uloga <\/span>nastavnika<\/b> se \u0161iri i postaje zahtevnija, jer se od njih o\u010dekuje da koriste raznovrsne metode, alate i pristupe, prilagode ih potrebama studenata. Tako\u0111e, ukazuje se potreba za sticanjem kompetencija i ve\u0161tina potrebnih za stvaranje pozitivnog okru\u017eenja u u\u010dionici i saradnju s drugim zainteresovanim stranama unutar i izvan \u0161kole kako bi pru\u017eili pravovremenu podr\u0161ku u\u010denicima. <\/span><\/p>\n Glavna<\/span> NEPOSREDNA CILJNA GRUPA<\/span><\/i> su<\/span> studenti.<\/b>. Srednje obrazovanje se posmatra kao veoma <\/span>osetljiva<\/b> faza u njihovom procesu odrastanja, prelaze\u0107i iz tinejd\u017eerske u odraslu dob. Programi usluga <\/span>olak\u0161avaju<\/b> ovu tranziciju stvaranjem me\u0111uljudskih ve\u0161tina, sposobnosti re\u0161avanja problema, inicijative i aktivnog gra\u0111anstva, eti\u010dkog razmi\u0161ljanja, te razumevanja dru\u0161tvenih i politi\u010dkih pitanja. Osim toga, podsti\u010du sticanje ve\u0161tina celo\u017eivotnog u\u010denja, odnosno motivaciju i samoregulaciju za u\u010denje. <\/span><\/p>\n ZAINTERESOVANE STRANE <\/span><\/i><\/p>\n OSOBLJE \u0160KOLE<\/span>: Izlo\u017eeno\u0161\u0107u prakti\u010dnim projektima o odr\u017eivosti u \u0161koli i okolini, osoblje \u0161kole \u0107e biti informisano o inicijativama \u0161kole u vezi sa ekolo\u0161kom odr\u017eivo\u0161\u0107u i pozvano da u\u010destvuje, u okviru celokupnog pristupa \u0161kole odr\u017eivosti u kojem su uklju\u010deni svi zaposleni u \u0161koli.<\/span> <\/p>\n RODITELJI<\/span>: Porodice u\u010denika bi\u0107e obave\u0161tene o va\u017enosti za\u0161tite \u017eivotne sredine putem svakodnevnog pona\u0161anja.<\/span> <\/p>\n LOKALNA ZAJEDNICA<\/span>: U\u010denje kroz zalaganje u zajednici \u0107e podrazumevati dopiranje do civilnog dru\u0161tva, javnih uprava, industrijskoog i neprofitnog sektora. Ovo \u0107e pobolj\u0161ati i oja\u010dati odnos \u0161kola sa zajednicom, doprinose\u0107i tome da \u0161kole postanu „organizacije otvorenog u\u010denja“. <\/span><\/p>\n [\/et_pb_tab][et_pb_tab title=“RELEVANTNOST“ _builder_version=“4.21.0″ _module_preset=“default“ global_colors_info=“{}“]<\/p>\n LEAF ima za cilj upotrebu metodologija<\/span> – „u\u010denje kroz zalaganje u zajednici“<\/b> i<\/span> „gra\u0111anska nauka“<\/b> i njihovom primenom u srednjim \u0161kolama, s namerom da<\/span> uklju\u010di u\u010denike<\/b> u pra\u0107enje lokalne biljnog biodiverziteta. U\u010denje kroz zalaganje u zajednici podrazumeva stvaranje veze izme\u0111u u\u010deni\u010dkih ciljeva u\u010denja i stvarnih potreba zajednice, doslovno iznose\u0107i u\u010denje iz u\u010dionica i prenose\u0107i ga u stvarni \u017eivot. <\/span><\/p>\n U\u010denje kroz slu\u017ebu se razlikuje od volonterskih aktivnosti zajednice jer nije sporadi\u010dno ili dobrovoljno,<\/span> ve\u0107 sistematsko i uklju\u010deno u \u0161kolski nastavni plan<\/b>, razvijeno u bliskom i dugoro\u010dnom odnosu sa zainteresovanim stranama u zajednici.<\/span> <\/p>\n Da bi se suo\u010dili s kompleksnim problemima<\/span> odr\u017eivosti,<\/b> uklju\u010duju\u0107i o\u010duvanje biodiverziteta, odr\u017eivost treba da se integri\u0161e u obrazovanje unutar i izvan u\u010dionice kako bi se obrazovali u\u010denici kao katalizatori promena, spremni da pokrenu inicijative u korist dru\u0161tva i preuzmu odgovornost prema planeti.<\/span> <\/p>\n Da bi se to pravilno postiglo, obuka nastavnika je od su\u0161tinskog zna\u010daja, stoga su nastavnici srednjih \u0161kola odabrani kao glavna ciljna grupa projekta.<\/span> Kontakt s prirodom<\/b> generi\u0161e razli\u010dite pozitivne koristi za u\u010denje i zdravlje.<\/span> <\/p>\n Howard Gardner<\/b> identifikovao je devet vi\u0161estrukih inteligencija, uklju\u010duju\u0107i<\/span> \u201eprirodnu inteligenciju\u201c.<\/b>. Osobe sa ovom vrstom inteligencije najbolje u\u010de kada su uklju\u010deni u iskustva, prikupljanje ili analizu ne\u010dega u prirodi ili tesno povezani sa prirodom, te stoga <\/span>vi\u0161e u\u010de boravkom u spolja\u0161njoj sredini.<\/b>. Osim toga, postoji niz fizi\u010dkih i zdravstvenih koristi od boravka u prirodi, uklju\u010duju\u0107i smanjenje efekata gojaznosti kod dece, pobolj\u0161anje mentalnog zdravlja i emocionalnog blagostanja. <\/span><\/p>\n Stoga \u0107e projekt nastavnicima pru\u017eiti<\/span> inovativnu metodologiju<\/b> za obradu teme biodiverziteta, \u0161to mo\u017ee generisati koristi za u\u010denike kako u pogledu u\u010denja, tako i u pogledu blagostanja.<\/span> <\/p>\n Osim toga, kao \u0161to su pokazali globalni pokreti<\/span> „Fridays for Future“<\/b> i druge mladala\u010dke grupe koje su prethodne 3 godine preduzele akcije, pitanja koja se odnose na za\u0161titu \u017eivotne sredine i borbu protiv klimatskih promena velika su briga mla\u0111ih generacija, koje \u017eele imati instrumente za preduzimanje konkretnih akcija. Uticajem <\/span>na u\u010denike<\/b>, projekt \u0107e tako\u0111e dosegnuti i njihove porodice, koje mogu biti obave\u0161tene o va\u017enosti gra\u0111anske nauke i potrebi za\u0161tite biodiverziteta.<\/span> <\/p>\n [\/et_pb_tab][\/et_pb_tabs][\/et_pb_column][\/et_pb_row][\/et_pb_section][et_pb_section fb_built=“1″ admin_label=“Footer“ _builder_version=“4.20.4″ _module_preset=“default“ background_color=“#E0C588″ background_enable_image=“off“ background_size=“contain“ background_position=“top_center“ custom_padding=“||2px|||“ background_last_edited=“on|tablet“ background_size_tablet=“contain“ background_position_tablet=“top_center“ saved_tabs=“all“ collapsed=“on“ global_colors_info=“{}“][et_pb_row column_structure=“1_3,1_3,1_3″ use_custom_gutter=“on“ gutter_width=“2″ _builder_version=“4.20.0″ _module_preset=“default“ global_colors_info=“{}“][et_pb_column type=“1_3″ _builder_version=“4.20.0″ _module_preset=“default“ custom_padding=“30px||30px||true|false“ custom_padding_tablet=“0px||0px||true|false“ custom_padding_phone=“0px||0px||true|false“ custom_padding_last_edited=“on|phone“ global_colors_info=“{}“][et_pb_image src=“https:\/\/leafbiodiversity.eu\/wp-content\/uploads\/2024\/08\/leaf-evropska-unija-300×78.png“ title_text=“leaf-evropska-unija“ _builder_version=“4.26.1″ _module_preset=“default“ hover_enabled=“0″ global_colors_info=“{}“ sticky_enabled=“0″][\/et_pb_image][et_pb_text _builder_version=“4.21.0″ _module_preset=“default“ text_font_size=“12px“ text_line_height=“1.5em“ global_colors_info=“{}“]<\/p>\n Ovaj projekat je sufinansiran uz podr\u0161ku Evropske komisije. Ova publikacija odra\u017eava samo stavove autora i Komisija se ne mo\u017ee smatrati odgovornom za bilo kakvu upotrebu informacija sadr\u017eanih u njoj.<\/span><\/p>\n Project N\u00b0:2022-1-RO01-KA220-SCH-000086884<\/span><\/p>\n [\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=“1_3″ _builder_version=“4.20.0″ _module_preset=“default“ custom_padding=“30px||30px||true|false“ custom_padding_tablet=“0px||0px||true|false“ custom_padding_phone=“0px||0px||true|false“ custom_padding_last_edited=“on|phone“ global_colors_info=“{}“][et_pb_text _builder_version=“4.20.4″ _module_preset=“d66abf77-cee8-41a0-a950-711cacee6424″ header_text_align_tablet=““ header_text_align_phone=““ header_text_align_last_edited=“on|phone“ header_font_size_tablet=““ header_font_size_phone=““ header_font_size_last_edited=“on|phone“ text_orientation_tablet=““ text_orientation_phone=“center“ text_orientation_last_edited=“on|phone“ locked=“off“ global_colors_info=“{}“]<\/p>\n [\/et_pb_text][et_pb_social_media_follow icon_color=“#95AD33″ use_icon_font_size=“on“ icon_font_size=“14px“ _builder_version=“4.21.0″ _module_preset=“default“ text_orientation=“left“ text_orientation_tablet=“center“ text_orientation_phone=““ text_orientation_last_edited=“on|phone“ border_radii=“on|100px|100px|100px|100px“ global_colors_info=“{}“][et_pb_social_media_follow_network social_network=“facebook“ url=“https:\/\/www.facebook.com\/leafbiodiversity“ _builder_version=“4.21.0″ _module_preset=“default“ background_color=“#EFE8D7″ background_enable_color=“on“ custom_padding=“4px|4px|4px|4px|true|true“ global_colors_info=“{}“ follow_button=“off“ url_new_window=“on“]facebook[\/et_pb_social_media_follow_network][et_pb_social_media_follow_network social_network=“instagram“ url=“https:\/\/www.instagram.com\/leafbiodiversity“ _builder_version=“4.21.0″ _module_preset=“default“ background_color=“#EFE8D7″ background_enable_color=“on“ custom_padding=“4px|4px|4px|4px|true|true“ global_colors_info=“{%22gcid-cc1e7daa-e7a2-44d1-a6d4-86221a549f5c%22:%91%22background_color%22,%22background_color%22%93}“ follow_button=“off“ url_new_window=“on“]instagram[\/et_pb_social_media_follow_network][\/et_pb_social_media_follow][\/et_pb_column][et_pb_column type=“1_3″ _builder_version=“4.20.0″ _module_preset=“default“ custom_padding=“30px||30px||true|false“ custom_padding_tablet=““ custom_padding_phone=“0px||0px||true|false“ custom_padding_last_edited=“on|phone“ global_colors_info=“{}“][et_pb_text _builder_version=“4.20.4″ _module_preset=“d66abf77-cee8-41a0-a950-711cacee6424″ header_5_font_size_tablet=““ header_5_font_size_phone=““ header_5_font_size_last_edited=“on|phone“ locked=“off“ global_colors_info=“{}“]<\/p>\n [\/et_pb_text][et_pb_blurb title=“daniela.melisch@cneminescu.ro“ url=“mailto:daniela.melisch@cneminescu.ro“ use_icon=“on“ font_icon=“||divi||400″ icon_color=“#95AD33″ image_icon_background_color=“#EFE8D7″ icon_placement=“left“ image_icon_width=“20px“ _builder_version=“4.21.0″ _module_preset=“default“ header_line_height=“2em“ image_icon_custom_padding=“8px|8px|8px|8px|true|true“ link_option_url=“mailto:daniela.melisch@cneminescu.ro“ border_radii_image=“on|33px|33px|33px|33px“ global_colors_info=“{}“][\/et_pb_blurb][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=“1_5,3_5,1_5″ _builder_version=“4.20.0″ _module_preset=“default“ border_color_all=“rgba(94,94,78,0.2)“ border_width_top=“1px“ global_colors_info=“{}“][et_pb_column type=“1_5″ _builder_version=“4.20.0″ _module_preset=“default“ global_colors_info=“{}“][\/et_pb_column][et_pb_column type=“3_5″ _builder_version=“4.20.0″ _module_preset=“default“ custom_padding=“16px||||false|false“ custom_padding_tablet=“0px||||false|false“ custom_padding_phone=““ custom_padding_last_edited=“on|tablet“ global_colors_info=“{}“][et_pb_text _builder_version=“4.20.4″ _module_preset=“default“ text_font=“|700|||||||“ text_font_size=“13px“ link_text_color=“#95AD33″ text_orientation=“center“ global_colors_info=“{}“]<\/p>\n\n
\n
Pratite nas<\/h5>\n
Kontakt<\/h5>\n